Život je more, puèina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreæe, a tuge plima.
Šiba me nebo bièem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana
plaše me senke minulih dana.
Seæanja mutna kao u laži,
kao u snu...
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jaèe ruke
što me vuku dnu...
Možda æe žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene, do nove luke.
Život je more...
Život je more...
Život je more...
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreæe, a tuge plima.
Šiba me nebo bièem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana
plaše me senke minulih dana.
Seæanja mutna kao u laži,
kao u snu...
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jaèe ruke
što me vuku dnu...
Možda æe žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene, do nove luke.
Život je more...
Život je more...
Život je more...