Priča o Vasi Ladačkom Lyrics

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije
kažu da je bio čudna sorta
Otac mu je bio sitni paor
'ranio je sedam gladnih usti'
Mati mu je bila plava
Tiha... Nežna... Jektičava
Umrla je s trideset i nešto

Imali su par jutara zemlje
Malu kuću na kraju sokaka
Na astalu navek leba
Taman tolko kolko treba
Al je Vasa 'teo mnogo više

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane
Sat, sa zlatnim lancem. I salaše
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Ali nije mogo da ih ima

Voleo je lepu al sirotu
Uzo bi je samo da je znao
Voleš jednom u životu
Sad, bogatu il' sirotu
To ne bira pamet nego srce
Sve se nado da će ljubav proći
Zanavek je otišo iz sela
Nikad nije piso nikom
Venčo se sa mirazdžikom
Jedinicom ćerkom nekog gazde

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
Sat, sa zlatnim lancem... I salaše
Dobio je njive plodne vinograde blagorodne
u karuce pregnute čilaše
Sve je im'o... Ništa im'o nije
Propio se, nije prošlo mnogo
Dušu svoju đavolu je prodo
Znali su ga svi birtaši
Tražio je spas u čaši
Ali nije mogo da ga nađe

Mlad je, kažu, bio, i kad je umro
Sred birtije od srčane kapi
Klonula mu samo glava
Ko da drema, ko da spava
I još pamte šta je zadnje rek'o

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
Džaba bilo sata. I salaša
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
Džaba bilo karuca... Čilaša

Kada nisam s onom koju volem
E kad nisam s onom koju volem