Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Ti se bojiš.
Ti se bojiš da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.
Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Ti se bojiš.
Ti se bojiš da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.
Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.