ref: ako možeš da nas pratiš ti nas prati
ako možeš da nas shvatiš ti nas shvati
ali znaj ti nikad neæeš znati šta je suština, šta je veština
da sindikat scenom vlada i presto je bina.
vreme je da šef sale preuzme mikrofon
da se uspenje na tron i da mu naptravi se klon
a ko je on? ne znaš ko sam?
jedan don. još njih osam
vode organizaciju, jedinstveni primer
za veènu kolegaciju. jednog dana celu naciju
osvojiæemo lako jer mi presdstavljamo inspiraciju
al nije tako na sceni. šef samim pogledom pleni
sa mnom kreni u sindikalnu poteru
pardon mislim na raciju, lažnih likova filtraciju
eliminaciju na kraju nek znaju
da zbog napravljenih grešaka oni padaju
surovo stradaju. da mi je znati samo èemu li se nadaju
od bola oèiju mole jer ove škole nova pravila vladaju
ja skidam ih do gole kože
jer oni vole da ih vodim dole u srce sindikata
da oni osete srž da im otvorimo vrata
jer mnogo je zlata u brojnim redovima našim
zasipam vas znanjen kada rešim rimama da prašim
tiho javljam se u snovima vašim i kao fredi ja te plašim
proganjam na naèin vrlo bludan
zato ostani budan. moj um je krajnje èudan
èudne ideje izviru kao izvori lekovite vode
koje vode izleèenju uz pomoæ ove metode
koje vode do duhovne slobode
koje vode u more znanja gde moji ljudi brode
za srbine rode posvedoèi kako marko i ja
tebi otvaramo oèi. u sindikalne odaje kroèi.
ref.
a šef i mare sad u sali, rulja se pali
nastavljamo tamo gde su drugi pali
bilo da se piše na papiru ili zidu
imaj u vidu poruka je ista znanje je pista
sa koje poleæemo u misjiji lomljenja vrata
do sunca sindikata koje žarko blista
i održava planete u orbiti
mi smo uvek bili tu(mz) i uvek æemo biti
jer svaki put ima poèetak koji vodi do kraja
poèelo je tumzom, nastavilo fleksom i šefom do reda zmaja
od puta do zemlje do puta samuraja
kao forest vitaker u sebi nosim zver
jer odabro sam svoj smer mnogo sam hteo
al' život nije fer, shvatio sam odavno
p***ašo sam mikrofon i njega kidam slavno
to je ono glavno. to je ono glavno!
a ti...
ref.
ako možeš da nas shvatiš ti nas shvati
ali znaj ti nikad neæeš znati šta je suština, šta je veština
da sindikat scenom vlada i presto je bina.
vreme je da šef sale preuzme mikrofon
da se uspenje na tron i da mu naptravi se klon
a ko je on? ne znaš ko sam?
jedan don. još njih osam
vode organizaciju, jedinstveni primer
za veènu kolegaciju. jednog dana celu naciju
osvojiæemo lako jer mi presdstavljamo inspiraciju
al nije tako na sceni. šef samim pogledom pleni
sa mnom kreni u sindikalnu poteru
pardon mislim na raciju, lažnih likova filtraciju
eliminaciju na kraju nek znaju
da zbog napravljenih grešaka oni padaju
surovo stradaju. da mi je znati samo èemu li se nadaju
od bola oèiju mole jer ove škole nova pravila vladaju
ja skidam ih do gole kože
jer oni vole da ih vodim dole u srce sindikata
da oni osete srž da im otvorimo vrata
jer mnogo je zlata u brojnim redovima našim
zasipam vas znanjen kada rešim rimama da prašim
tiho javljam se u snovima vašim i kao fredi ja te plašim
proganjam na naèin vrlo bludan
zato ostani budan. moj um je krajnje èudan
èudne ideje izviru kao izvori lekovite vode
koje vode izleèenju uz pomoæ ove metode
koje vode do duhovne slobode
koje vode u more znanja gde moji ljudi brode
za srbine rode posvedoèi kako marko i ja
tebi otvaramo oèi. u sindikalne odaje kroèi.
ref.
a šef i mare sad u sali, rulja se pali
nastavljamo tamo gde su drugi pali
bilo da se piše na papiru ili zidu
imaj u vidu poruka je ista znanje je pista
sa koje poleæemo u misjiji lomljenja vrata
do sunca sindikata koje žarko blista
i održava planete u orbiti
mi smo uvek bili tu(mz) i uvek æemo biti
jer svaki put ima poèetak koji vodi do kraja
poèelo je tumzom, nastavilo fleksom i šefom do reda zmaja
od puta do zemlje do puta samuraja
kao forest vitaker u sebi nosim zver
jer odabro sam svoj smer mnogo sam hteo
al' život nije fer, shvatio sam odavno
p***ašo sam mikrofon i njega kidam slavno
to je ono glavno. to je ono glavno!
a ti...
ref.