Plakala si dugo posle kiše,
želeo sam da ti ruku pružim,
al' rekla si da ne trebam ti više,
i da ne želiš da te ljubim...
Shvatićeš jednom da prolaze dani,
da je glupo, al' ne vredi,
i poželećeš da ostanemo sami,
u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...
Plakala si dugo posle kiše,
želeo sam da ti ruku pružim,
al' rekla si da ne trebam ti više,
i da ne želiš da te ljubim...
Shvatićeš jednom da prolaze dani,
da je glupo, al' ne vredi,
i poželećeš da ostanemo sami,
u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...
želeo sam da ti ruku pružim,
al' rekla si da ne trebam ti više,
i da ne želiš da te ljubim...
Shvatićeš jednom da prolaze dani,
da je glupo, al' ne vredi,
i poželećeš da ostanemo sami,
u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...
Plakala si dugo posle kiše,
želeo sam da ti ruku pružim,
al' rekla si da ne trebam ti više,
i da ne želiš da te ljubim...
Shvatićeš jednom da prolaze dani,
da je glupo, al' ne vredi,
i poželećeš da ostanemo sami,
u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage
da se boriš jer teško se diše
i uvek isto kažeš:
Svega će biti, al' nas nikad više!...