Među ljudima za koje ne pitam
odavno ne'ko postoji kome ne praštam,
a trebao bi.
Otkad stavljam križ kraj njenog imena,
vodi me bis kroz godine,
a jedva se sićan zbog čega je.
Već je vrime da se pomirim sa svitom
i tiho k'o da zaronim na dah.
U svemu sad mogu naći nešto lipo, lipo,
i reći: «živote, dobar ti dan!».
Dobar!
Na te grane ja više ne smin past.
Na njenu dušu prišiti sve što mi smo dospili.
Koliko krivih riči pobigne kroz zube,
a ko će ih stić?
Ka i perje bačeno u vitar, ne mo'š pokupit.
Al mučim se kupit
i tiho k'o da zaronim na dah.
u svemu sad moram naći nešto lipo, lipo,
i reći: «živote, dobar ti dan!».
Dobar!
Jer već je vrime da se pomirim sa svitom...
odavno ne'ko postoji kome ne praštam,
a trebao bi.
Otkad stavljam križ kraj njenog imena,
vodi me bis kroz godine,
a jedva se sićan zbog čega je.
Već je vrime da se pomirim sa svitom
i tiho k'o da zaronim na dah.
U svemu sad mogu naći nešto lipo, lipo,
i reći: «živote, dobar ti dan!».
Dobar!
Na te grane ja više ne smin past.
Na njenu dušu prišiti sve što mi smo dospili.
Koliko krivih riči pobigne kroz zube,
a ko će ih stić?
Ka i perje bačeno u vitar, ne mo'š pokupit.
Al mučim se kupit
i tiho k'o da zaronim na dah.
u svemu sad moram naći nešto lipo, lipo,
i reći: «živote, dobar ti dan!».
Dobar!
Jer već je vrime da se pomirim sa svitom...