A Mara nije ima para ni ludilo robu, ni sva ona sranja bitna nekom snobu
al ima je ekipu, najjaču na svitu - balun, vino, trava al se nije uništava
posli sridnje odslužia civilnu u Mosta, a onda priko oca naša stalni posa
u nekom stakleniku je zaliva cviće, a po ekipe iz kvarta nije bilo te sriće
tu i tamo koja cura, i cilog se je dava iskreno do kraja pa bi zna i očajavat
i krija je pred nama da srce mu se slama, valjda se boja da bi ga mogli zajebavat
i zna bi govorit - kad tad će se spojit, polovice bit jedno i imat puno dice
i svejedno dal si bogat, crn ili rogat, ljubav spaja duše, to je kozmička sloga
i isto je za sluge, isto je za gazde - i najlipše stvari u životu su džabe
i kako god namistia, volija il tija - život je šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
A ima tome dva lita, bilo je vruće za popizdit
neko vrime nije ga bilo čut ni vidit
i pukle su priče da ima problem s drogom i kako su ga vidili da priča sam sa sobom
od nas niko nije ima pojma, a Mara nije ima mobitel, nikad nije bia doma
i onda jednog jutra san ga sria isprid lifta, a Mara je bia sritan ka nikad
sta je pričat - "upozna san ljubav svog života prije misec dana, kad san se spustija do dućana
po kruv i mliko u onoj plastičnoj boci, i na blagajni ugledan te oči
sve je stalo, ko da mi je utrnija mozak - čua san samo njen glas 'Alo, kusur, momak!'
nisan moga spavat, nije imala okus hrana, skuplja san hrabrost tjedan dana
i onda se okupa, obuka onu košulju na cvitiće, doša u dućan i pozva je na piće
sad smo skupa, evo baš dolazi ona. Sonja, ovo je Saša, Saša, ovo je Sonja."
Tija san ga pitat: "Mara u čemu je kvaka?", al tad me pogleda ludin očima od stakla
i nisan zna bil se smija il bi plaka, pored Mare nije bilo ničeg osim zraka
tad san se nasmija i rukova s prazninom, a on je reka "Skužaj al žurimo u kino"
i otiša u nekom ludom snu, i tad san na moment i ja vidija nju.
Šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
ča je život vengo fantažija
al ima je ekipu, najjaču na svitu - balun, vino, trava al se nije uništava
posli sridnje odslužia civilnu u Mosta, a onda priko oca naša stalni posa
u nekom stakleniku je zaliva cviće, a po ekipe iz kvarta nije bilo te sriće
tu i tamo koja cura, i cilog se je dava iskreno do kraja pa bi zna i očajavat
i krija je pred nama da srce mu se slama, valjda se boja da bi ga mogli zajebavat
i zna bi govorit - kad tad će se spojit, polovice bit jedno i imat puno dice
i svejedno dal si bogat, crn ili rogat, ljubav spaja duše, to je kozmička sloga
i isto je za sluge, isto je za gazde - i najlipše stvari u životu su džabe
i kako god namistia, volija il tija - život je šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
A ima tome dva lita, bilo je vruće za popizdit
neko vrime nije ga bilo čut ni vidit
i pukle su priče da ima problem s drogom i kako su ga vidili da priča sam sa sobom
od nas niko nije ima pojma, a Mara nije ima mobitel, nikad nije bia doma
i onda jednog jutra san ga sria isprid lifta, a Mara je bia sritan ka nikad
sta je pričat - "upozna san ljubav svog života prije misec dana, kad san se spustija do dućana
po kruv i mliko u onoj plastičnoj boci, i na blagajni ugledan te oči
sve je stalo, ko da mi je utrnija mozak - čua san samo njen glas 'Alo, kusur, momak!'
nisan moga spavat, nije imala okus hrana, skuplja san hrabrost tjedan dana
i onda se okupa, obuka onu košulju na cvitiće, doša u dućan i pozva je na piće
sad smo skupa, evo baš dolazi ona. Sonja, ovo je Saša, Saša, ovo je Sonja."
Tija san ga pitat: "Mara u čemu je kvaka?", al tad me pogleda ludin očima od stakla
i nisan zna bil se smija il bi plaka, pored Mare nije bilo ničeg osim zraka
tad san se nasmija i rukova s prazninom, a on je reka "Skužaj al žurimo u kino"
i otiša u nekom ludom snu, i tad san na moment i ja vidija nju.
Šaka suza, vrića smija
Šaka suza, vrića smija
ča je život vengo fantažija