За нормалан живот у вис отишла је рата
Далеко од краја месец, испарила плата
Хвалим Бога да још евро не расте ко некад марка
У тим условима тешко баш би било бити тата
Осмех ко талас спира лоша осећања
Пара ствара се за часак за великог Леонарда
Прљави ко прасад пратимо радњу цртаћа
Када пустимо Појачаај! По екрану коске баца
То је Стефан, то је Сале а ово је стрика Блажа
Поносан је ћале, која си ти мала фаца
Док те гледам како спаваш, мајка се са посла враћа
По поноћи два је сата, ја и Ања, стара траса
Ка студију правац, близу цркве Александра
Невског. Код школе где сам почео да сањам
И пре Синдиката, Ђоло, Дајс и Ред Змаја
А види ме сада шатро нека личност славна
Земља се врти, нама псима седи длака
Док лајемо на замак наших бедних господара
Тек по некад коску баца нам пред њушке неки стражар
Да разоноди их призор клања ко да нам је задња
Сад сам у соби, звук је осто из врата
И метала маса, сталак, глава и мембрана
Само слушалице ставим, одма бољу причу стварам
Ја у улози Шкаба и риме, љубав стара
(Ја) имам сто проблема али рима није један
Само чупа ме из рема када начисто сам сјебан
Терам све фрустрација на биту кад их проспем
Тада спреман сам за акције, на лицу тад је осмех
прођеш кроз пасаж па се претвориш у талас
у тактове става, у побуну баса
док вибрира мембрана, сиве масе храна
стиже са свих страна, као старих дана
када појам слава није био за бадава
она значила је тада да је права жртва пала
а на шта је спала ова шака јада?
на хипнозу стада преко режимског канала
казаљка сата без милости хвата правац
ближи се распад, повратак назад
из поставке сада: док само исток шљака
то света остатак све троши и хаса
солуција је јасна: нас спашава засад
плодови рада које заливамо за сад
јер имам сто проблема а ипак нема назад
путевима репа који гласан је и тачан
Далеко од краја месец, испарила плата
Хвалим Бога да још евро не расте ко некад марка
У тим условима тешко баш би било бити тата
Осмех ко талас спира лоша осећања
Пара ствара се за часак за великог Леонарда
Прљави ко прасад пратимо радњу цртаћа
Када пустимо Појачаај! По екрану коске баца
То је Стефан, то је Сале а ово је стрика Блажа
Поносан је ћале, која си ти мала фаца
Док те гледам како спаваш, мајка се са посла враћа
По поноћи два је сата, ја и Ања, стара траса
Ка студију правац, близу цркве Александра
Невског. Код школе где сам почео да сањам
И пре Синдиката, Ђоло, Дајс и Ред Змаја
А види ме сада шатро нека личност славна
Земља се врти, нама псима седи длака
Док лајемо на замак наших бедних господара
Тек по некад коску баца нам пред њушке неки стражар
Да разоноди их призор клања ко да нам је задња
Сад сам у соби, звук је осто из врата
И метала маса, сталак, глава и мембрана
Само слушалице ставим, одма бољу причу стварам
Ја у улози Шкаба и риме, љубав стара
(Ја) имам сто проблема али рима није један
Само чупа ме из рема када начисто сам сјебан
Терам све фрустрација на биту кад их проспем
Тада спреман сам за акције, на лицу тад је осмех
прођеш кроз пасаж па се претвориш у талас
у тактове става, у побуну баса
док вибрира мембрана, сиве масе храна
стиже са свих страна, као старих дана
када појам слава није био за бадава
она значила је тада да је права жртва пала
а на шта је спала ова шака јада?
на хипнозу стада преко режимског канала
казаљка сата без милости хвата правац
ближи се распад, повратак назад
из поставке сада: док само исток шљака
то света остатак све троши и хаса
солуција је јасна: нас спашава засад
плодови рада које заливамо за сад
јер имам сто проблема а ипак нема назад
путевима репа који гласан је и тачан