Prljave ruke, poslednji dodir
ničije reči, ručak na stolu,
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
Daleko od mora, daleko od straha
na usnama tražim put do slobode
govorim tiho, govorim sebi da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Bili smo ljudi, bili smo neko
sa rukama teškim, sa igrama našim
kako da odem, kako da kažem da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Asfalt se gasi, ja bežim u noć i kažem gotovo.
Vetar na nebu, vetar u meni kaže gotovo.
ničije reči, ručak na stolu,
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
Daleko od mora, daleko od straha
na usnama tražim put do slobode
govorim tiho, govorim sebi da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Bili smo ljudi, bili smo neko
sa rukama teškim, sa igrama našim
kako da odem, kako da kažem da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Asfalt se gasi, ja bežim u noć i kažem gotovo.
Vetar na nebu, vetar u meni kaže gotovo.