Prolog:
Neki glupi bar. U njemu, ljudi par, što idu mu na 'rac
jer svi su tu za laž, za emotivni ćar,
za koji snošaj lak, organizmi što egzistiraju samo dok orgazmiraju...
Zar? Zar je sve baš tako prosto, u čemu je stvar?
Bolje smesta s mosta, umesto da s njima menja mesta. Čak
i kad bi mog'o, ne bi hteo - suviše je car.
Diplomir'o pre dve dine, al' na birou visi sad.
On bi menjao svet i poredak, uzorni sin i đak,
ali mu frak stoji k'o džak, i nema plan, i nema stan.
Dobar k'o leba, neće ga sreća, naivan sav...
vojsku odslužio, matori ga pritegli za brak.
I sada čeka, čeka da se desi neki znak,
da mu Sudba pruži dlan a da se ne desi šamar.
Sudbu baš te noći ražali njegov teški samar:
šta to ovaj momak sanja, ona pogleda i sabra:
tri želje - da ima puno para, da skine matore s vrata,
i ženu jednu k'o s tv-ekrana....
1.strofa:
Lokali gde su lokali on i luzeri lokalni
- to veče lokoti behu na njima svima, boga ti!
To je Sudba režirala samo da njega domam
baš u taj bar, baš u taj čas, da mu dar dobaci.
Iii, evo nje - ribe i po, pravo ka njemu
Sudba džojstik drži, znamo za šemu: da on mora biti njen muž!
Mada, ona nije njegov tip: previše fens, previše šik
ali taj džins, to dupe fit, sise k'o Nevena Glibetić!!!
Par pogleda, par pića, jebačina iz p***ića, bolja no ikad,
i kreće spika, vi ste idile slika!
''Vreme je da upoznaš mamu i tatu, eeextra bi im se svideo!'
On se postideo, al' ipak, ipak reče "Idemo!"
I, čim ih je prvi put video, sve mu je odmah bilo jasno:
trula buržoazija, protiv koje je sve vreme ustajao glasno,
protiv koje se sve vreme borio. Sad - eto ti tazbine!
Ne prija, prikane, ali više ne beri brigu za dažbine!
Imaš miraz, sad si miran, i 'ši 'rac ako ikad
opet cimaš Sudbu za rukav, onda si stvarno neskromna pička!
Svi behu fini za ručkom, sve galantno i sve paše,
ali im na čelu jasno piše iz koje su kaste. To su...
Refren 1:
"Stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira, ali ti - nemas makaze!
Ti i tebi slični, što bi da prekroje svet, zar ne?
Vladamo, ti buni se, mi haramo, ti trpiš sve.
Ej! Jer, mi smo govna i nakaze,
ljudi od papira, ali - ti nemaš makaze!
Ti i tebi slični što bi da prekroje svet!
Vladamo, ti buni se, mi karamo - naguzi se!"
2.strofa:
Keva se dobro drži, još rado šacuje klince,
Od bora joj ne valja lice, al' očima nevaljalice
još sanja da je pojebu drvoseča, poštar ili zidar
- pa stalno zove majstore, jer muža tu nema nikad.
On je poslovan čovek, čitava brigada briga
ga napada sve vreme, zato ništa ne smeš da pitaš ga.
Donese pare, usput štipne ćerkicu za obraz,
- to mu je fetiš, jer svoj nema taj siroma' otac.
Promenio par stranaka - sada ima par banaka,
pogled šakala, izgled šabana i ugled u šakama.
Ćera ima bundu od nerca, kojom krije čireve od kvarca,
toliko pirsinga da bi čak i fakir kuk'o na sav glas...
Ona sve sme, jer je tati u bulji, ima i tatu na bulji,
i gvozdeno srce što rđa ispod plastičnih grudi.
Ona je bi, i uvek bi, i njoj štima svaki štimung:
ide na pidžama-parti, gde riba ribi grize ribu.
Naš junak misli da je ona nimfa, a ona je nimfo.
"Kad ćemo da upoznamo našu snajku, sinko?"
Kad su je upoznali, matore strefila srčka
- i tako nastade daća od nedeljnog ručka.
Refren 2:
"Koje je sredstvo da stvari dovedem na mesto?
Samo tri želje - ali eto,i to mi otišlo u 'rac.
Jebem te, srećo! Daješ i uzimaš odjednom!
Al' dok me ne stucaš o beton - ponešto pitam se i ja!"
Intermeco:
"Sudbino kleta, što sam ti meta i što se igraš sarkastičara?
Ako bude te svadbe, ima da krenem oružjem protivu matičara!"
To reče momak Sudbi uz konjak na šanku, dok bes ga peče
- jer svako lako prepozna svoju Sudbinu ako je sretne.
"Ti si pijana, drtava baba što žonglira dušama negde iz sene!"
"Ne znam šta hoćeš ti, sinko, zvao si mene - a ne ja tebe!
Imaš ubavu ribu i njenu zlatnu ribicu, para k'o pleve,
i matore sam ti skunula s vrata, eto ti tvoje tri želje!
Sad želim raki'cu i osmeh na licu, daruj bakicu, dete!"
"Dabome, dabome, hvala ti ćoro, jebem ti seme i pleme...!"
(...i tada, mladić odluči da sudbinu uzme u svoje ruke.)
3. strofa:
On je učinio to skroz bukvalno, ščepao babu brutalno,
bacio u kontejner, na koji se potom usrao.
"Ovo je moj dan, idem u tazbinu na mejdan!
Kurvine pare i kurva samo su lažna sreća!
Dobroveče, Glembajevi, dobroveče, Adamsi!
Dobroveče, taste Gargamele, tašto Madam Mim.
Nosite se u tri materine - vi i vaša kći!
Vi ste sve ono što ne valja u jadnoj Srbiji!
Vi ste stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira!" "Ali, ti nemaš makaze!
Mi smo srećna porodica, s nama sve u redu je.
Ti si taj virus, ti si taj što buni se!"
"O, da, kako da ne, u našoj zemlji sve u redu je:
red u pošti, red za vizu, i na auto-putu red!
Sve je to zbog vas, vi ste šljam i ološi... vi ste
čak ponosni što ste toliki monstrumi!"
"Ti nemaš makaze i ne možeš nam ništa.
Vladamo, ti buni se, još godina trista."
"Grešite, ipak jedno mogu, mali trik:
da odem od vas i da ne budem kao vi.
NIKAD.
Neki glupi bar. U njemu, ljudi par, što idu mu na 'rac
jer svi su tu za laž, za emotivni ćar,
za koji snošaj lak, organizmi što egzistiraju samo dok orgazmiraju...
Zar? Zar je sve baš tako prosto, u čemu je stvar?
Bolje smesta s mosta, umesto da s njima menja mesta. Čak
i kad bi mog'o, ne bi hteo - suviše je car.
Diplomir'o pre dve dine, al' na birou visi sad.
On bi menjao svet i poredak, uzorni sin i đak,
ali mu frak stoji k'o džak, i nema plan, i nema stan.
Dobar k'o leba, neće ga sreća, naivan sav...
vojsku odslužio, matori ga pritegli za brak.
I sada čeka, čeka da se desi neki znak,
da mu Sudba pruži dlan a da se ne desi šamar.
Sudbu baš te noći ražali njegov teški samar:
šta to ovaj momak sanja, ona pogleda i sabra:
tri želje - da ima puno para, da skine matore s vrata,
i ženu jednu k'o s tv-ekrana....
1.strofa:
Lokali gde su lokali on i luzeri lokalni
- to veče lokoti behu na njima svima, boga ti!
To je Sudba režirala samo da njega domam
baš u taj bar, baš u taj čas, da mu dar dobaci.
Iii, evo nje - ribe i po, pravo ka njemu
Sudba džojstik drži, znamo za šemu: da on mora biti njen muž!
Mada, ona nije njegov tip: previše fens, previše šik
ali taj džins, to dupe fit, sise k'o Nevena Glibetić!!!
Par pogleda, par pića, jebačina iz p***ića, bolja no ikad,
i kreće spika, vi ste idile slika!
''Vreme je da upoznaš mamu i tatu, eeextra bi im se svideo!'
On se postideo, al' ipak, ipak reče "Idemo!"
I, čim ih je prvi put video, sve mu je odmah bilo jasno:
trula buržoazija, protiv koje je sve vreme ustajao glasno,
protiv koje se sve vreme borio. Sad - eto ti tazbine!
Ne prija, prikane, ali više ne beri brigu za dažbine!
Imaš miraz, sad si miran, i 'ši 'rac ako ikad
opet cimaš Sudbu za rukav, onda si stvarno neskromna pička!
Svi behu fini za ručkom, sve galantno i sve paše,
ali im na čelu jasno piše iz koje su kaste. To su...
Refren 1:
"Stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira, ali ti - nemas makaze!
Ti i tebi slični, što bi da prekroje svet, zar ne?
Vladamo, ti buni se, mi haramo, ti trpiš sve.
Ej! Jer, mi smo govna i nakaze,
ljudi od papira, ali - ti nemaš makaze!
Ti i tebi slični što bi da prekroje svet!
Vladamo, ti buni se, mi karamo - naguzi se!"
2.strofa:
Keva se dobro drži, još rado šacuje klince,
Od bora joj ne valja lice, al' očima nevaljalice
još sanja da je pojebu drvoseča, poštar ili zidar
- pa stalno zove majstore, jer muža tu nema nikad.
On je poslovan čovek, čitava brigada briga
ga napada sve vreme, zato ništa ne smeš da pitaš ga.
Donese pare, usput štipne ćerkicu za obraz,
- to mu je fetiš, jer svoj nema taj siroma' otac.
Promenio par stranaka - sada ima par banaka,
pogled šakala, izgled šabana i ugled u šakama.
Ćera ima bundu od nerca, kojom krije čireve od kvarca,
toliko pirsinga da bi čak i fakir kuk'o na sav glas...
Ona sve sme, jer je tati u bulji, ima i tatu na bulji,
i gvozdeno srce što rđa ispod plastičnih grudi.
Ona je bi, i uvek bi, i njoj štima svaki štimung:
ide na pidžama-parti, gde riba ribi grize ribu.
Naš junak misli da je ona nimfa, a ona je nimfo.
"Kad ćemo da upoznamo našu snajku, sinko?"
Kad su je upoznali, matore strefila srčka
- i tako nastade daća od nedeljnog ručka.
Refren 2:
"Koje je sredstvo da stvari dovedem na mesto?
Samo tri želje - ali eto,i to mi otišlo u 'rac.
Jebem te, srećo! Daješ i uzimaš odjednom!
Al' dok me ne stucaš o beton - ponešto pitam se i ja!"
Intermeco:
"Sudbino kleta, što sam ti meta i što se igraš sarkastičara?
Ako bude te svadbe, ima da krenem oružjem protivu matičara!"
To reče momak Sudbi uz konjak na šanku, dok bes ga peče
- jer svako lako prepozna svoju Sudbinu ako je sretne.
"Ti si pijana, drtava baba što žonglira dušama negde iz sene!"
"Ne znam šta hoćeš ti, sinko, zvao si mene - a ne ja tebe!
Imaš ubavu ribu i njenu zlatnu ribicu, para k'o pleve,
i matore sam ti skunula s vrata, eto ti tvoje tri želje!
Sad želim raki'cu i osmeh na licu, daruj bakicu, dete!"
"Dabome, dabome, hvala ti ćoro, jebem ti seme i pleme...!"
(...i tada, mladić odluči da sudbinu uzme u svoje ruke.)
3. strofa:
On je učinio to skroz bukvalno, ščepao babu brutalno,
bacio u kontejner, na koji se potom usrao.
"Ovo je moj dan, idem u tazbinu na mejdan!
Kurvine pare i kurva samo su lažna sreća!
Dobroveče, Glembajevi, dobroveče, Adamsi!
Dobroveče, taste Gargamele, tašto Madam Mim.
Nosite se u tri materine - vi i vaša kći!
Vi ste sve ono što ne valja u jadnoj Srbiji!
Vi ste stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira!" "Ali, ti nemaš makaze!
Mi smo srećna porodica, s nama sve u redu je.
Ti si taj virus, ti si taj što buni se!"
"O, da, kako da ne, u našoj zemlji sve u redu je:
red u pošti, red za vizu, i na auto-putu red!
Sve je to zbog vas, vi ste šljam i ološi... vi ste
čak ponosni što ste toliki monstrumi!"
"Ti nemaš makaze i ne možeš nam ništa.
Vladamo, ti buni se, još godina trista."
"Grešite, ipak jedno mogu, mali trik:
da odem od vas i da ne budem kao vi.
NIKAD.