1.strofa:
Dođe ti da propadneš u zemlju kad si u propaloj zemlji...
I propadam. Imam zbirku od 7-8 otkaza.
Juče mi je bio 60. rođendan. Penzija očajna.
Dakle, sad sam i kao čovek otkazan.
Video sam sve krađe. Ni za jednu nemam dokaza.
Iz depresije se nisam digo zadnjih dva'es' godina.
Od depresije mi se nije digo zadnjih dva'es' godina.
Žena ode s drugim, jer je na vijagri copina.
Ne razgovaram sa sinom, neću da ga vidim očima.
U stranci je kod d***ića, znači da je lopina.
Igram šah sa jednim čičom koji ne zaklapa noć i dan.
Ne uzdam se u smrt, jer će i ona biti dosadna.
I onda tako zevam u TV kad god sam doma.
Kursadžije, Farma, Brat i tome slična govna.
Pa prebacim na RTS i tu puknem odma',
jer idu iste serije još od kad sam bio momak.
Živci igraju, pritisak skače, grči se stomak.
Tražili su pretplatu, platio sam onomad.
Ali onda su javili da je sva ta hajka lažna,
da ne mogu da me tuže i da sam plaćao badava.
I ništa mi ne vredi, sve je to pišanje uz etar.
Eno ga, opet mi je pustio Vruć Vetar.
Četrdesetu godinu zaredom, bemlitimater,
Eno, Šurda pleše, peva, piša na moje jade.
Pa sam najzad poludeo, i bez da li, bez ali,
stao pred ogledalo i uzeo imalin.
Ofarbao sam kosu, uzeo britvu i šešir.
i izašao napolje u noć da muku rešim.
Refren:
Parararam, poludeo sam najzad.
Parararam, i sada sve je kul.
Parararam, a ako pita Udba,
ja nisam šuntav, ja sam Šurda. (Šurda!)
2.strofa:
Moje ime je Šurda. Potpisujem se britvom.
Recnem te u mraku. Iskrvariš u hitnoj.
I stvarno znaš da u životu postig'o si uspeh
kad te na Dnevniku spomene Vučić i ne sastavi prste,
jer drhte. Strah i trepet svakome: Šurda.
Murija za mnom jurca, slučaj vodi moj šurak.
Al' nije mnogo bistar, taj dobri debeljko znojavi,
cenim da mu treba pet sezona da me provali.
Deset preklanih grla, to mi je trenutni saldo.
Žrtve biram nasumično, jer stoka je svako.
Al' jedne noći mi se jasno javilo u glavi.
šta je javnom servisu agenda u stvari.
Tu je Šarenica i plus sve te serije o selu,
da izgleda kao da se država brine o njemu.
A zapravo, mučeni seljaci, eno, stalno,
blokiraju auto-puteve traktorom i kravom.
RTS im maže oči, u skladu s nečijim planom.
To garant ima veze sa onim Žikom Seljakom!
Zaspao sam slatko, sasvim spokojan iznutra:
odložio sam kamu, za njega je kama sutra.
A sutra, serija se završila na silu:
Pred RTSom me savatao pandur u civilu.
I tako skonča Šurda. Ironična sudba.
Taj policajac... bio je sa Petlovog brda.
3.strofa (onaj drugi):
Bacio sam skota vezanog pred policijsku stanicu.
Lep dan. Kući imam čvarke i gibanicu.
Redak je lep dan, redak među gadnima.
Redak kao humor u novim Otvorenim Vratima.
Nema više dobrih serija. Srećom, tu su reprize.
Gledam Ljubišu kako je muževan dok hvata krivce.
I premda nisam pandur, i premda sam lud skroz,
volim, volim da zamišljam da sam on.
Refren 2:
Parararam, poludeo sam najzad.
Parararam, i serije su mi kul.
Parararam, a ako pita šuntav,
s Petlovog brda ja sam murkan. (Murkan!)
Dođe ti da propadneš u zemlju kad si u propaloj zemlji...
I propadam. Imam zbirku od 7-8 otkaza.
Juče mi je bio 60. rođendan. Penzija očajna.
Dakle, sad sam i kao čovek otkazan.
Video sam sve krađe. Ni za jednu nemam dokaza.
Iz depresije se nisam digo zadnjih dva'es' godina.
Od depresije mi se nije digo zadnjih dva'es' godina.
Žena ode s drugim, jer je na vijagri copina.
Ne razgovaram sa sinom, neću da ga vidim očima.
U stranci je kod d***ića, znači da je lopina.
Igram šah sa jednim čičom koji ne zaklapa noć i dan.
Ne uzdam se u smrt, jer će i ona biti dosadna.
I onda tako zevam u TV kad god sam doma.
Kursadžije, Farma, Brat i tome slična govna.
Pa prebacim na RTS i tu puknem odma',
jer idu iste serije još od kad sam bio momak.
Živci igraju, pritisak skače, grči se stomak.
Tražili su pretplatu, platio sam onomad.
Ali onda su javili da je sva ta hajka lažna,
da ne mogu da me tuže i da sam plaćao badava.
I ništa mi ne vredi, sve je to pišanje uz etar.
Eno ga, opet mi je pustio Vruć Vetar.
Četrdesetu godinu zaredom, bemlitimater,
Eno, Šurda pleše, peva, piša na moje jade.
Pa sam najzad poludeo, i bez da li, bez ali,
stao pred ogledalo i uzeo imalin.
Ofarbao sam kosu, uzeo britvu i šešir.
i izašao napolje u noć da muku rešim.
Refren:
Parararam, poludeo sam najzad.
Parararam, i sada sve je kul.
Parararam, a ako pita Udba,
ja nisam šuntav, ja sam Šurda. (Šurda!)
2.strofa:
Moje ime je Šurda. Potpisujem se britvom.
Recnem te u mraku. Iskrvariš u hitnoj.
I stvarno znaš da u životu postig'o si uspeh
kad te na Dnevniku spomene Vučić i ne sastavi prste,
jer drhte. Strah i trepet svakome: Šurda.
Murija za mnom jurca, slučaj vodi moj šurak.
Al' nije mnogo bistar, taj dobri debeljko znojavi,
cenim da mu treba pet sezona da me provali.
Deset preklanih grla, to mi je trenutni saldo.
Žrtve biram nasumično, jer stoka je svako.
Al' jedne noći mi se jasno javilo u glavi.
šta je javnom servisu agenda u stvari.
Tu je Šarenica i plus sve te serije o selu,
da izgleda kao da se država brine o njemu.
A zapravo, mučeni seljaci, eno, stalno,
blokiraju auto-puteve traktorom i kravom.
RTS im maže oči, u skladu s nečijim planom.
To garant ima veze sa onim Žikom Seljakom!
Zaspao sam slatko, sasvim spokojan iznutra:
odložio sam kamu, za njega je kama sutra.
A sutra, serija se završila na silu:
Pred RTSom me savatao pandur u civilu.
I tako skonča Šurda. Ironična sudba.
Taj policajac... bio je sa Petlovog brda.
3.strofa (onaj drugi):
Bacio sam skota vezanog pred policijsku stanicu.
Lep dan. Kući imam čvarke i gibanicu.
Redak je lep dan, redak među gadnima.
Redak kao humor u novim Otvorenim Vratima.
Nema više dobrih serija. Srećom, tu su reprize.
Gledam Ljubišu kako je muževan dok hvata krivce.
I premda nisam pandur, i premda sam lud skroz,
volim, volim da zamišljam da sam on.
Refren 2:
Parararam, poludeo sam najzad.
Parararam, i serije su mi kul.
Parararam, a ako pita šuntav,
s Petlovog brda ja sam murkan. (Murkan!)