KAVEZ
Uvod (Wikluh Sky):
Ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom.
Ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko.
I sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik'o.
Rintao k'o magarac, sve dok nisam rikn'o.
I sve što nam je obećano nikad nije bilo.
Ludom radovanje, ludom sledovanje - to je bilo.
Ne trebaju obećanja, to su samo sranja
kad obećava ti neko ko nema osećanja.
Ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom.
Ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko.
I sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik'o.
Rintao k'o magarac, sve dok nisam rikn'o.
Refren (Wikluh Sky):
I zato nisam napet napamet. Čoveče, znam šta je to.
Uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti Napet šou.
I zato nisam napet napamet. Čoveče, znam šta je to.
Uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti Napet šou.
Podiže se zavesa...
1.strofa:
Kamara kamera i svetla sva se pale sad.
Zveri unezvereno zveraju iz kaveza.
Gledaju sunce kroz rešetke kao dalek san.
Imaju pupčane vrpce umesto lanaca.
Svako od njih je oko vrata čvrsto zavezan.
I nema saveza, svako je svakom zalogaj.
Po praznoj pozornici jedni druge krive
za sive zidove bine, dok zubi vrebaju žile.
I buržoazija i prosjaci po stepeništu
- svi plešu rekvijem po ovom istom pepelištu,
gde deca više ne rastu, nego urastaju
u nade svojih očeva, parole i zastavu.
Gde nema pastira, samo predvodnici ovnovi.
Klovnovi su heroji, jer su heroji klovnovi.
I? Kako da zamisli ove zabiti razbistriš?
Ne razbijaj glavu - neko će ti je već razbiti.
I nije da se negativci ubijaju od truda:
pomrsiće ti konce naprosto mrseći muda.
Al' nije ovaj kavez samo kamenje i drvlje.
Nije sve tako crno. Ponešto je još crnje.
Pozitiva za kraj - nikakva velika reč;
ne očajavaj, ali se ne nadaj, i to je sve.
Jer, ovaj šou je napet. Ovaj šou je proklet.
Ovaj šou je danas, sutra opet.
Refren
2. strofa:
Hah... i podiže se pritisak.
Kavez nasred klizišta, prognoza izlišna.
Vidiš, ja imam sasvim jednostavnu definiciju stresa:
jebe me šta nisam i jebe me šta jesam.
Retko pravio pare, retko pario prave.
I prezirao svakog u kom poznam larvu marve.
I vazda prezirao potrošačku korpu veću
ako da kupim šta hoću moram da prodam šta neću.
I tako držim se principa i time zasmejavam boga.
Čega ovde da se držiš pijan, priča nema plota.
Pa plutam. Premda davi ovaj opšti plićak,
i ispada presmešno kojim god stilom da plivaš.
Bilans je ovaj šou i ova torba s glavom,
gde svi pijemo galon da izdržimo galop i slalom.
I možemo do sutra o pogrešnom i ispravnom,
al' čemu, kad sutra nikom ništa nije izvesno.
Svi zevamo kroz rešetke, svi sanjamo smisao.
Nek bezgrešni bace kamen, al' da nije Sizifov.
Rutina je jedino za šta je ovde svako savestan.
Pada ti klapna. Svejedno, podiže se zavesa.
Uvod (Wikluh Sky):
Ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom.
Ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko.
I sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik'o.
Rintao k'o magarac, sve dok nisam rikn'o.
I sve što nam je obećano nikad nije bilo.
Ludom radovanje, ludom sledovanje - to je bilo.
Ne trebaju obećanja, to su samo sranja
kad obećava ti neko ko nema osećanja.
Ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom.
Ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko.
I sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik'o.
Rintao k'o magarac, sve dok nisam rikn'o.
Refren (Wikluh Sky):
I zato nisam napet napamet. Čoveče, znam šta je to.
Uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti Napet šou.
I zato nisam napet napamet. Čoveče, znam šta je to.
Uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti Napet šou.
Podiže se zavesa...
1.strofa:
Kamara kamera i svetla sva se pale sad.
Zveri unezvereno zveraju iz kaveza.
Gledaju sunce kroz rešetke kao dalek san.
Imaju pupčane vrpce umesto lanaca.
Svako od njih je oko vrata čvrsto zavezan.
I nema saveza, svako je svakom zalogaj.
Po praznoj pozornici jedni druge krive
za sive zidove bine, dok zubi vrebaju žile.
I buržoazija i prosjaci po stepeništu
- svi plešu rekvijem po ovom istom pepelištu,
gde deca više ne rastu, nego urastaju
u nade svojih očeva, parole i zastavu.
Gde nema pastira, samo predvodnici ovnovi.
Klovnovi su heroji, jer su heroji klovnovi.
I? Kako da zamisli ove zabiti razbistriš?
Ne razbijaj glavu - neko će ti je već razbiti.
I nije da se negativci ubijaju od truda:
pomrsiće ti konce naprosto mrseći muda.
Al' nije ovaj kavez samo kamenje i drvlje.
Nije sve tako crno. Ponešto je još crnje.
Pozitiva za kraj - nikakva velika reč;
ne očajavaj, ali se ne nadaj, i to je sve.
Jer, ovaj šou je napet. Ovaj šou je proklet.
Ovaj šou je danas, sutra opet.
Refren
2. strofa:
Hah... i podiže se pritisak.
Kavez nasred klizišta, prognoza izlišna.
Vidiš, ja imam sasvim jednostavnu definiciju stresa:
jebe me šta nisam i jebe me šta jesam.
Retko pravio pare, retko pario prave.
I prezirao svakog u kom poznam larvu marve.
I vazda prezirao potrošačku korpu veću
ako da kupim šta hoću moram da prodam šta neću.
I tako držim se principa i time zasmejavam boga.
Čega ovde da se držiš pijan, priča nema plota.
Pa plutam. Premda davi ovaj opšti plićak,
i ispada presmešno kojim god stilom da plivaš.
Bilans je ovaj šou i ova torba s glavom,
gde svi pijemo galon da izdržimo galop i slalom.
I možemo do sutra o pogrešnom i ispravnom,
al' čemu, kad sutra nikom ništa nije izvesno.
Svi zevamo kroz rešetke, svi sanjamo smisao.
Nek bezgrešni bace kamen, al' da nije Sizifov.
Rutina je jedino za šta je ovde svako savestan.
Pada ti klapna. Svejedno, podiže se zavesa.