1. strofa:
Ja pazim na higijenu, mogu reći da je negovan, marim da skinem smegmu s njega, stalno, tretman redovan! Satima prisutne su na mom kompu slike jebulja... Mazim ga, šiljim ga, al' on drma kao jegulja! On ima problem. Taj problem nema metu. Ja ne znam šta još da radim, on postade tako prečudan... Poč'o da žiga me - stalno - noćima ne spavam, taj bol me prekida u društvu, a štreca i kad sam sam! ....ne dao ti Bog tu stvar! Ti ne znaš šta je muka, doco moj, jad i plač! Pre je bar znao za milost, nije boleo stalno, kao sad: šta god čujem i vidim, oprli me žar... Dnevne novine - eto, recimo, to ti je jedan od načina da ti pokažem kol'ko boli me: čim vidim naslove, drmne bol sve do vilice; ako čitam tekstove, toliko me zaboli da krivim se! A magazini - vazda fini, kanda čini se da moderan si ako sve to snimiš: ko je metio silikon, ko je koga jebo u čmar, i ja bih voleo da znam, al' kako, kad me boli rac? Kad uključim tv, k'o da mi gaće pune kopriva, k'o da zna da držim daljinski - prli li, prli, zločinac! Džabe šetam kanale, njemu sve isto, skotina! Živo me boli za sve što fura ta stvar, i noć i dan!
Refren:
Osećaš li bol? Ja osećam ga skroz! (...uuuu!) ...za sve što kažu, za sve što urade... Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac!
2. strofa:
Ja uvek svršim prvi... a to ga troši; posle kad treba ona, već me uveliko boli. Da pukneš od muka: tako pukne veza, pukne i bruka - pa, kad je već rafalno, i ovaj moj uzme da mi puca. ...i nema mi sna, trena da danem, nema odmora, ne... Ne znam ni sam leka da nađem, tebra, prob'o sam sve. Kad ovako bacim rime - jedni me hvale, drugi kude - al' me sve ćešće uredno žigne i za jedne i za druge. Kasnim svugde - taman da krenem na vreme, on me pecne, pa sednem i ekipi žderem nerve. Neće da me pusti dok mu ćef nije na vrhuncu - valjda zato, kada najzad stignem, svi kažu: "'E, 'fala kurcu!" Ima dana kad tripujem da me baš svi testiraju: znaju da nije muzikalan, pa mu iz inata sviraju. Kad umrem, imam želju - jednu, al' jako bitnu: neka po njemu nazovu neki klub i nek stalno u taj idu. Svi!
Refren
3. strofa:
Vidim da kolutate očima, premda priča tek počela.... Istina sušta je, dočim, da nemam ništa sem očaja... Vaše nepoverenje takođe me bolom prožima, žiga od Vašeg pogleda, nemojte doco, molim vas! 'De sam stao? Da, pazite ovo sad: ljudi mi pričaju svoje probleme, ali ne da vrag: čim zucnu, mene smesta štrecne kar, i, što mi više govore, to me dušmanin sve više masakrira! Jadan ja se pravim da se ne dešava: klimam glavom ljudima, "kul, razumem te, da da da"... Misle da je njihov problem pregolem i muke najgore, a nisu svesni kol'ko me svečano zabole... Za vojni rok što čeka, za pretplatu na tv, za politiku zemlje, za tračeve estradne scene! Takoreći, na sve strane - izvor moga bola, opet i opet i opet, k'o "geto-geto-kola-kola"! I taj bol je sve učestaliji! Udara mi pečat, k'o pišaćkom kuče avliji. Čini da budem drugačiji. Jes, nije da nije, postalo mi čak oke - više ne moram ni da krijem! Nisam ja po lek ni doš'o, taman posla, mili doco! Meni ova boljka postala draga, čuvam je k'o oko! Doš'o sam da pitam, pošto ne znam foru sam, šta treba da radim da me ovoliko boli svaki dan?
Refren
Outro:
Kako boli me! Kako boli me! Doktore, ne pomaži, molim te! Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac.
Ja pazim na higijenu, mogu reći da je negovan, marim da skinem smegmu s njega, stalno, tretman redovan! Satima prisutne su na mom kompu slike jebulja... Mazim ga, šiljim ga, al' on drma kao jegulja! On ima problem. Taj problem nema metu. Ja ne znam šta još da radim, on postade tako prečudan... Poč'o da žiga me - stalno - noćima ne spavam, taj bol me prekida u društvu, a štreca i kad sam sam! ....ne dao ti Bog tu stvar! Ti ne znaš šta je muka, doco moj, jad i plač! Pre je bar znao za milost, nije boleo stalno, kao sad: šta god čujem i vidim, oprli me žar... Dnevne novine - eto, recimo, to ti je jedan od načina da ti pokažem kol'ko boli me: čim vidim naslove, drmne bol sve do vilice; ako čitam tekstove, toliko me zaboli da krivim se! A magazini - vazda fini, kanda čini se da moderan si ako sve to snimiš: ko je metio silikon, ko je koga jebo u čmar, i ja bih voleo da znam, al' kako, kad me boli rac? Kad uključim tv, k'o da mi gaće pune kopriva, k'o da zna da držim daljinski - prli li, prli, zločinac! Džabe šetam kanale, njemu sve isto, skotina! Živo me boli za sve što fura ta stvar, i noć i dan!
Refren:
Osećaš li bol? Ja osećam ga skroz! (...uuuu!) ...za sve što kažu, za sve što urade... Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac!
2. strofa:
Ja uvek svršim prvi... a to ga troši; posle kad treba ona, već me uveliko boli. Da pukneš od muka: tako pukne veza, pukne i bruka - pa, kad je već rafalno, i ovaj moj uzme da mi puca. ...i nema mi sna, trena da danem, nema odmora, ne... Ne znam ni sam leka da nađem, tebra, prob'o sam sve. Kad ovako bacim rime - jedni me hvale, drugi kude - al' me sve ćešće uredno žigne i za jedne i za druge. Kasnim svugde - taman da krenem na vreme, on me pecne, pa sednem i ekipi žderem nerve. Neće da me pusti dok mu ćef nije na vrhuncu - valjda zato, kada najzad stignem, svi kažu: "'E, 'fala kurcu!" Ima dana kad tripujem da me baš svi testiraju: znaju da nije muzikalan, pa mu iz inata sviraju. Kad umrem, imam želju - jednu, al' jako bitnu: neka po njemu nazovu neki klub i nek stalno u taj idu. Svi!
Refren
3. strofa:
Vidim da kolutate očima, premda priča tek počela.... Istina sušta je, dočim, da nemam ništa sem očaja... Vaše nepoverenje takođe me bolom prožima, žiga od Vašeg pogleda, nemojte doco, molim vas! 'De sam stao? Da, pazite ovo sad: ljudi mi pričaju svoje probleme, ali ne da vrag: čim zucnu, mene smesta štrecne kar, i, što mi više govore, to me dušmanin sve više masakrira! Jadan ja se pravim da se ne dešava: klimam glavom ljudima, "kul, razumem te, da da da"... Misle da je njihov problem pregolem i muke najgore, a nisu svesni kol'ko me svečano zabole... Za vojni rok što čeka, za pretplatu na tv, za politiku zemlje, za tračeve estradne scene! Takoreći, na sve strane - izvor moga bola, opet i opet i opet, k'o "geto-geto-kola-kola"! I taj bol je sve učestaliji! Udara mi pečat, k'o pišaćkom kuče avliji. Čini da budem drugačiji. Jes, nije da nije, postalo mi čak oke - više ne moram ni da krijem! Nisam ja po lek ni doš'o, taman posla, mili doco! Meni ova boljka postala draga, čuvam je k'o oko! Doš'o sam da pitam, pošto ne znam foru sam, šta treba da radim da me ovoliko boli svaki dan?
Refren
Outro:
Kako boli me! Kako boli me! Doktore, ne pomaži, molim te! Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac.