Kao Dorijan Grej traga ogledala se bojim.
Te ivice oštre seku spokoj gde ja stojim.
Dahom puštam nemir da maskira mi odraz,
savest sakrije od istine što može biti poraz.
Al" ne popušta prisustvo paralelnog sveta,
jaki treptaji su zraka postojanja iza svetla.
Lomi ih glazura sastavljena od persone,
čiji pogled bledi čitam sto u sebi nosi tone.
Istina što želi, laži koje živi, prekora.
Energije što kulja kočena od strane ukora.
U stilu egzekutora taj pogled cepa sliku,
moga bića jer zna tajne usađene mi u liku.
Tajne govore što ćuti svest i krije nemir.
Pokvarenih misli koje poneo je hir.
Ja prezirem taj odraz koji sve o meni zna.
Vidim kako mi se smeje tu iza ogledala.
Poricanje je privremeno stanje, neubedljivo.
Ne mogu odbiti da vidim ono što je vidljivo
Mrzim svoje oči uvek odaju me lako,
u njima vidi se ta želja da bi prošao kroz staklo.
I ma koliko bio nepoznat i stran,
iza ogledala je svet kao prekinut san.
Razbio bi ga zbog svega što o meni zna,
al" taj odraz koj bi zario u ruke, to sam ja.
Ovde prestajem
Telo ostaje
Hladan kao led
Moja sudbina
Jedan korak sada prekida sve!
Svet oko sebe sam stvorio, svojim mislima otelotvorio
Kosti i meso i krvi kap, sa težnjom da pretvori se u slap.
Tih misli što stvaraju realno koje mi diramo, čujemo,
dišemo gledamo, gledam ogledalo, gledam ogledalo
Gledam ogledalo!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, sad uzmi me!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Ovde prestajem, bledim i nestajem!
Telo ostaje, odraz svoj postajem!
Hladan kao led u staklu bez vremena,
moja sudbina je iza ogledala!
Ovde prestajem, bledim i nestajem,
Telo ostaje, odraz svoj postajem,
Hladan kao led u staklu bez vremena,
Moja sudbina je iza ogledala
Te ivice oštre seku spokoj gde ja stojim.
Dahom puštam nemir da maskira mi odraz,
savest sakrije od istine što može biti poraz.
Al" ne popušta prisustvo paralelnog sveta,
jaki treptaji su zraka postojanja iza svetla.
Lomi ih glazura sastavljena od persone,
čiji pogled bledi čitam sto u sebi nosi tone.
Istina što želi, laži koje živi, prekora.
Energije što kulja kočena od strane ukora.
U stilu egzekutora taj pogled cepa sliku,
moga bića jer zna tajne usađene mi u liku.
Tajne govore što ćuti svest i krije nemir.
Pokvarenih misli koje poneo je hir.
Ja prezirem taj odraz koji sve o meni zna.
Vidim kako mi se smeje tu iza ogledala.
Poricanje je privremeno stanje, neubedljivo.
Ne mogu odbiti da vidim ono što je vidljivo
Mrzim svoje oči uvek odaju me lako,
u njima vidi se ta želja da bi prošao kroz staklo.
I ma koliko bio nepoznat i stran,
iza ogledala je svet kao prekinut san.
Razbio bi ga zbog svega što o meni zna,
al" taj odraz koj bi zario u ruke, to sam ja.
Ovde prestajem
Telo ostaje
Hladan kao led
Moja sudbina
Jedan korak sada prekida sve!
Svet oko sebe sam stvorio, svojim mislima otelotvorio
Kosti i meso i krvi kap, sa težnjom da pretvori se u slap.
Tih misli što stvaraju realno koje mi diramo, čujemo,
dišemo gledamo, gledam ogledalo, gledam ogledalo
Gledam ogledalo!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, sad uzmi me!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Ovde prestajem, bledim i nestajem!
Telo ostaje, odraz svoj postajem!
Hladan kao led u staklu bez vremena,
moja sudbina je iza ogledala!
Ovde prestajem, bledim i nestajem,
Telo ostaje, odraz svoj postajem,
Hladan kao led u staklu bez vremena,
Moja sudbina je iza ogledala