Nocas sam po nebu nad gradom,
kao po staklu,
napisao prstom gdje je sad ona,
a gdje li je?
U noci bez zvijezda i bez mira i bez sna.
Sve me tjeralo opet da mislim na tebe.
I kad mi je tesko, da mi bude jos teze,
da bude teze jos!
Cijele noci molio sam nebo.
Molio da posalje mi nekog.
Jer po ovom blatu ja ne mogu,
ja ne mogu sam,
ja ne mogu sam...
O znam...
Nocas je stotinu kisa palo u srcu.
I tekla je voda ulicom tvojom.
To znam!
Kroz tisuce rijeci i kroz samo jedno ime
sve me tjeralo opet da mislim na tebe.
I kad mi je tesko da mi bude jos teze,
da bude teze jos!
Cijele noci molio sam nebo.
Molio da posalje mi nekog.
Jer po ovom blatu ja ne mogu,
ja ne mogu sam,
ja ne mogu sam...
kao po staklu,
napisao prstom gdje je sad ona,
a gdje li je?
U noci bez zvijezda i bez mira i bez sna.
Sve me tjeralo opet da mislim na tebe.
I kad mi je tesko, da mi bude jos teze,
da bude teze jos!
Cijele noci molio sam nebo.
Molio da posalje mi nekog.
Jer po ovom blatu ja ne mogu,
ja ne mogu sam,
ja ne mogu sam...
O znam...
Nocas je stotinu kisa palo u srcu.
I tekla je voda ulicom tvojom.
To znam!
Kroz tisuce rijeci i kroz samo jedno ime
sve me tjeralo opet da mislim na tebe.
I kad mi je tesko da mi bude jos teze,
da bude teze jos!
Cijele noci molio sam nebo.
Molio da posalje mi nekog.
Jer po ovom blatu ja ne mogu,
ja ne mogu sam,
ja ne mogu sam...