Oh ništavilu moga bića
Kako si alavo posrnulo ka materama svetlosti
Čija li te materica takvo 'tvorila
Da samo tvoj dodir pustoši njihove svetosti
Silom tvojom, nepreglednom pustinjom
Gase se vatre što životom sijaju
I svako ubistvo postaje moj plod
Jer me voljom haosa, u sebe preporađaš!
Čeznete li me doživeti, lako me je naći
Jer tamo gde pupoljak vene - tamo je moje seme
Gde božanstva strahuju u bunilu nadolazeće moći
Koja snagu večnosti tamniči u reči!
Razlapljenim čeljustima isčekujem balans vekovne harmonije
Utroba odveć vapi za gostoprimstvom zverske onanije!
Dok svemirom lutam i skrnavim eone
Zavodi ludilo, prazninu mi pohlepnu
Jer proklet biva, moga postojanja dar
Osamljen u neplodnosti svojih dela
Čeznete li me doživeti, lako me je naći
Jer tamo gde pupoljak vene - tamo je moje seme
Gde u sazvežđu zglaslom samuje jad
Smrti koja sebe odneti ne može
Kako si alavo posrnulo ka materama svetlosti
Čija li te materica takvo 'tvorila
Da samo tvoj dodir pustoši njihove svetosti
Silom tvojom, nepreglednom pustinjom
Gase se vatre što životom sijaju
I svako ubistvo postaje moj plod
Jer me voljom haosa, u sebe preporađaš!
Čeznete li me doživeti, lako me je naći
Jer tamo gde pupoljak vene - tamo je moje seme
Gde božanstva strahuju u bunilu nadolazeće moći
Koja snagu večnosti tamniči u reči!
Razlapljenim čeljustima isčekujem balans vekovne harmonije
Utroba odveć vapi za gostoprimstvom zverske onanije!
Dok svemirom lutam i skrnavim eone
Zavodi ludilo, prazninu mi pohlepnu
Jer proklet biva, moga postojanja dar
Osamljen u neplodnosti svojih dela
Čeznete li me doživeti, lako me je naći
Jer tamo gde pupoljak vene - tamo je moje seme
Gde u sazvežđu zglaslom samuje jad
Smrti koja sebe odneti ne može