Šta te sve može snaći
Kada u paklu otpočne gozba
I sve zvanice za stolom se slade
A na trpezi tvoja glava?!?!
Sklopljene oči, suzama slepljene
Zamrele od straha nedoživljenog pakla
Pred prizorima nadolazećih sutona
Što se svakojakim utvarama vole oblačiti
U tim očima, suludo hrabrim
Što tebi sada tako čudno zvuče
Gde se ispod njih, u bezdanima
Pokondirena ksenofobija
U još veće užase gnoji
U tim očima unizi sve boje
Al' sačuvaj jednu i sam moraš prepoznati koju
Jer je to jedini put kojim ćeš stići
Tamo gde ja bejah prošle noći
...a možda sam ja još uvek tamo
U toj mrtvoj ljusci svemira
Sterilan u želji i aseksualan prema životu
Odakle ti sada, samo najveći neprijatelj mogu biti
Mameći te u sebičnosti ka haosu
Od koga u snovima najviše prežeš!
Al' jedno ću uvek znati
Ako sutra sve ovo saznanje
Okitiš sebi odorom cvetnom
I šljašteći proputuješ svetom
U svom novom izdanju
Tada znaću da niko ipak danas stvarno
Nije delio samnom svu ovu umetnost (samo)uništenja...
Otuđen svojom izopačenom maštom
U najpustijoj od sviju stvarnosti
Kad bol isčezne, zadovoljstvu ruku pružam
Al' nije li taj smiraj samo milost mog mučitelja?
Kada u paklu otpočne gozba
I sve zvanice za stolom se slade
A na trpezi tvoja glava?!?!
Sklopljene oči, suzama slepljene
Zamrele od straha nedoživljenog pakla
Pred prizorima nadolazećih sutona
Što se svakojakim utvarama vole oblačiti
U tim očima, suludo hrabrim
Što tebi sada tako čudno zvuče
Gde se ispod njih, u bezdanima
Pokondirena ksenofobija
U još veće užase gnoji
U tim očima unizi sve boje
Al' sačuvaj jednu i sam moraš prepoznati koju
Jer je to jedini put kojim ćeš stići
Tamo gde ja bejah prošle noći
...a možda sam ja još uvek tamo
U toj mrtvoj ljusci svemira
Sterilan u želji i aseksualan prema životu
Odakle ti sada, samo najveći neprijatelj mogu biti
Mameći te u sebičnosti ka haosu
Od koga u snovima najviše prežeš!
Al' jedno ću uvek znati
Ako sutra sve ovo saznanje
Okitiš sebi odorom cvetnom
I šljašteći proputuješ svetom
U svom novom izdanju
Tada znaću da niko ipak danas stvarno
Nije delio samnom svu ovu umetnost (samo)uništenja...
Otuđen svojom izopačenom maštom
U najpustijoj od sviju stvarnosti
Kad bol isčezne, zadovoljstvu ruku pružam
Al' nije li taj smiraj samo milost mog mučitelja?