Kiša će opet, ja se molim da potopi svijet
Na pola puta evo stojim, na pola puta ostavljen.
I ime mi je tuga, svi me zovu nesreća,
što baš meni rospija da bude
ljubav najveća.
Meni nikad više neće bit svejedno, milion žena kad bi imao ja,
svaku od njih u životu bar po jednom
s tobom bi prevario, znam.
Tijelo se naviklo na bol i usta su mi prah,
duša pretvorila u zlo, od ljepote tvoje i Boga je strah.
I ime mi je tuga, svi me zovu nesreća,
što baš meni rospija da bude
ljubav najveća.
Meni nikad više neće bit svejedno, milion žena kad bi imao ja,
svaku od njih u životu bar po jednom
s tobom bi prevario znam.
in@
Na pola puta evo stojim, na pola puta ostavljen.
I ime mi je tuga, svi me zovu nesreća,
što baš meni rospija da bude
ljubav najveća.
Meni nikad više neće bit svejedno, milion žena kad bi imao ja,
svaku od njih u životu bar po jednom
s tobom bi prevario, znam.
Tijelo se naviklo na bol i usta su mi prah,
duša pretvorila u zlo, od ljepote tvoje i Boga je strah.
I ime mi je tuga, svi me zovu nesreća,
što baš meni rospija da bude
ljubav najveća.
Meni nikad više neće bit svejedno, milion žena kad bi imao ja,
svaku od njih u životu bar po jednom
s tobom bi prevario znam.
in@