Nemirne noćne senke igraju kao žive, k'o ribari na moru mokri smo i puni soli.
Mogli bi vrlo lako do besvesti ovako, al' ko zna na šta bi to ličilo kad svane novi dan.
Zašto sve što je lepo ima kraj, oh, zašto baj, baj, baj?
Pa, jednostavno, zato što je tako,zato što sve ima svoj kraj.
E, sad, ostaje nam ono nadanje da i posle kraja ima nešto
i da ćemo se nekad, nekako i negde videti opet sa svim dragim nam bićima.
Eh, lepo je to, jer...
Život je savršena pesma što peva se u dahu,
zato nam valja dobro znati kada treba stati,
osmehom se rastati, nek' ovo bude pesma za kraj.
Jer ko zna na šta bi to ličilo kad svane novi dan.
Mogli bi vrlo lako do besvesti ovako, al' ko zna na šta bi to ličilo kad svane novi dan.
Zašto sve što je lepo ima kraj, oh, zašto baj, baj, baj?
Pa, jednostavno, zato što je tako,zato što sve ima svoj kraj.
E, sad, ostaje nam ono nadanje da i posle kraja ima nešto
i da ćemo se nekad, nekako i negde videti opet sa svim dragim nam bićima.
Eh, lepo je to, jer...
Život je savršena pesma što peva se u dahu,
zato nam valja dobro znati kada treba stati,
osmehom se rastati, nek' ovo bude pesma za kraj.
Jer ko zna na šta bi to ličilo kad svane novi dan.