Ponekad nekog pospanog dana
kada soba je puna lica sa ekrana
i kad osjećaš bore na koži
kad u prsima se kašalj taloži
nedostaje mi nešto u meni
nešto kraj mene i svud stalno oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Jesen i ti, još jedna sigurno kraj mene prolazi
teško se budim i kroz sklopljene oči tebe s***im.
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud stalno oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud, da sam malo lud.
Znam da nešto postoji, negdje u prošlosti.
Preda mnom isto nešto jest
al htio bih te malo sada kraj sebe imati... dodirnuti!
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud stalno oko mene.
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Znam da nešto postoji, negdje u proslosti.
Preda mnom isto nešto jest
al htio bih te malo sada kraj sebe imati... dodirnuti!
kada soba je puna lica sa ekrana
i kad osjećaš bore na koži
kad u prsima se kašalj taloži
nedostaje mi nešto u meni
nešto kraj mene i svud stalno oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Jesen i ti, još jedna sigurno kraj mene prolazi
teško se budim i kroz sklopljene oči tebe s***im.
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud stalno oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud, da sam malo lud.
Znam da nešto postoji, negdje u prošlosti.
Preda mnom isto nešto jest
al htio bih te malo sada kraj sebe imati... dodirnuti!
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud stalno oko mene.
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Znam da nešto postoji, negdje u proslosti.
Preda mnom isto nešto jest
al htio bih te malo sada kraj sebe imati... dodirnuti!