Prazna soba koferi, u njih nećeš stati ti,
ne mogu te poneti a želim.
Zadnji pogled poljupci, topla noć i ja i ti,
puno reči obećanja bez glasa.
Tu kiša pada, i nosi me kroz sećanja,
dok kiša pada...
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!
Prazna soba koferi, i već nedostaješ mi ti
ništa neće vredeti bez tebe.
Duge milje, grabim put, sve je sada uzalud,
iza mene svetla grada nestaju.
Tu kiša pada, i nosi me kroz sećanja,
dok kiša pada...
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!
ne mogu te poneti a želim.
Zadnji pogled poljupci, topla noć i ja i ti,
puno reči obećanja bez glasa.
Tu kiša pada, i nosi me kroz sećanja,
dok kiša pada...
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!
Prazna soba koferi, i već nedostaješ mi ti
ništa neće vredeti bez tebe.
Duge milje, grabim put, sve je sada uzalud,
iza mene svetla grada nestaju.
Tu kiša pada, i nosi me kroz sećanja,
dok kiša pada...
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i samo kad bih znala da ćeš i ti pamtiti.
Ti znaš da biću sama, da misliću o nama
i sve što osećaš za mene sada priznaj mi,
priznaj mi, priznaj mi, priznaj miiii!