U meni trista stepeni,
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.
U minus fazi budem ja uglavnom
kad me ljubav napravi budalom,
ne izlazim, prkosim sebi jer sam kriva.
Da oprostim, to znas da nikom ne bi,
greske oprastamo samo sebi,
zbog tvoje greske sam ostala polu ziva.
Jer jos te volim, al ti ne znas to ljubavi...
U meni trista stepeni,
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.
Da sam tvoja to sam uvek znala,
za tvoje dobro zivot ja bih dala,
ludim skroz, gledam kroz zatvorena vrata.
Tesim se da sutra bice bolje,
da za nas jos uvek imas volje,
da ljubis me kao pre svima iz inata.
Jer jos te volim, al ti ne znas to ljubavi...
U meni trista stepeni,
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.
U minus fazi budem ja uglavnom
kad me ljubav napravi budalom,
ne izlazim, prkosim sebi jer sam kriva.
Da oprostim, to znas da nikom ne bi,
greske oprastamo samo sebi,
zbog tvoje greske sam ostala polu ziva.
Jer jos te volim, al ti ne znas to ljubavi...
U meni trista stepeni,
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.
Da sam tvoja to sam uvek znala,
za tvoje dobro zivot ja bih dala,
ludim skroz, gledam kroz zatvorena vrata.
Tesim se da sutra bice bolje,
da za nas jos uvek imas volje,
da ljubis me kao pre svima iz inata.
Jer jos te volim, al ti ne znas to ljubavi...
U meni trista stepeni,
gorim, nisam pri sebi,
kad na tebe pomislim,
pa kao ludak po danu
nosim tvoju pidzamu,
kad me tuga pobedi.
Taman kad lazi precutim,
i hrabrosti skupim
da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem,
pustam ljubav da umre
neki drugi dan.