Iskaz
Korak po korak trudim se da gledam napred dok me vuku tragovi
Ne želim setu, al je noćas oko mene bude magovi
Vremena i kiše s ovim mokrim ulicama
lako padam na kliše, al sve to živi u nama
Mirišu sećanja pa oči same stvaraju skice
i čitav svemir stvara se iz srca tu pred moje lice
tol'ko sam hteo biti sam sa svojim mislima
a sad bi dao sve da me ne vuku sa njima
tiha bol u grudima ide do grla i steže
suze hrle niz obraz uz kapi kiše ko da beže
predugo su čekale slobodu koja ih briše
možda smo svi poput suza na kapima kiše.
Vid se muti se al' za čudo biva jasnije
osećam toplinu koju poznajem od ranije
vidim dečaka koji lovi snove, nema brige
za probleme ovog sveta je daleko izvan lige.
Njegov pogled leti s osmehom ka meni, nestaje
taj osmeh znam sa slike, drago mi je srećan je
i kad nestanu, ne prestanu da budu sa nama
kiše kad prodju ostace staklena sećanja.
Refren:
Ostaju uspomene na tebe i mene
a oni koji mare nas prate kroz sve dane
Ostaju uspomene na tebe i mene
Naše duše su od stakla, od Raja do Pakla.
Od Raja do Pakla.
A šta je vreme? To nedokučivo breme
Što krade želje i ove novembarske noći opet melje
Svaku sekundu satkanu od mojih koraka pod vetrom
Jedan za drugim osećam da gubim svakim metrom
Stotine uličnih svetala samo obrisi stvarnog
Za mene postaju iskre jer prepuštam se lagano
Da me vode misli ritmom emocija
I kada ritam je bol, ponekad ume da prija.
Blagi stisak ruke, toplota miluje dlan,
Želim da vidim, ipak zatvaram oči, dobro znam
ko je, samo me drži za ruku, ponovo oboje,
Ja ponovo dete tako bezbedno od nevolje.
Hodamo po oblacima, ne čujem ništa,
Jedini zvuk je muzika sto komponuje kiša,
Remi:
Do Re Mi, Do Re Mi, Do
Do Re Mi.
I kiše brišu naše stope u pjesku,
pa mi se ponekad čini da se vrtim u mjestu.
I kiše brišu sve što nekad nam je bilo,
čini mi se tako daleko ko da se nije zbilo.
Al' zbunjuje me ako ne vidim trag,
Hoću li moću razlučiti ko mi je bio drag?
Puno toga je prošlo, puno toga puni me
Kad je dobro pohlepna sam
Hoću previše
Iskaz
Mnogo je prošlo, previše, al neka bude ko nekad,
Samo večeras Vasiona nek čeka
Ne puštaj mi ruku, vodi me na mesta koja znamo,
Želim videti lica svih koji vole nas tamo,
makar još jednom da ožive slike sreće
Imam snage da zaustavim i reku koja teče
ne plašim se onoga sto nosi druga strana
jer kad odemo odavde ostaće staklena sećanja.
Refren
Korak po korak trudim se da gledam napred dok me vuku tragovi
Ne želim setu, al je noćas oko mene bude magovi
Vremena i kiše s ovim mokrim ulicama
lako padam na kliše, al sve to živi u nama
Mirišu sećanja pa oči same stvaraju skice
i čitav svemir stvara se iz srca tu pred moje lice
tol'ko sam hteo biti sam sa svojim mislima
a sad bi dao sve da me ne vuku sa njima
tiha bol u grudima ide do grla i steže
suze hrle niz obraz uz kapi kiše ko da beže
predugo su čekale slobodu koja ih briše
možda smo svi poput suza na kapima kiše.
Vid se muti se al' za čudo biva jasnije
osećam toplinu koju poznajem od ranije
vidim dečaka koji lovi snove, nema brige
za probleme ovog sveta je daleko izvan lige.
Njegov pogled leti s osmehom ka meni, nestaje
taj osmeh znam sa slike, drago mi je srećan je
i kad nestanu, ne prestanu da budu sa nama
kiše kad prodju ostace staklena sećanja.
Refren:
Ostaju uspomene na tebe i mene
a oni koji mare nas prate kroz sve dane
Ostaju uspomene na tebe i mene
Naše duše su od stakla, od Raja do Pakla.
Od Raja do Pakla.
A šta je vreme? To nedokučivo breme
Što krade želje i ove novembarske noći opet melje
Svaku sekundu satkanu od mojih koraka pod vetrom
Jedan za drugim osećam da gubim svakim metrom
Stotine uličnih svetala samo obrisi stvarnog
Za mene postaju iskre jer prepuštam se lagano
Da me vode misli ritmom emocija
I kada ritam je bol, ponekad ume da prija.
Blagi stisak ruke, toplota miluje dlan,
Želim da vidim, ipak zatvaram oči, dobro znam
ko je, samo me drži za ruku, ponovo oboje,
Ja ponovo dete tako bezbedno od nevolje.
Hodamo po oblacima, ne čujem ništa,
Jedini zvuk je muzika sto komponuje kiša,
Remi:
Do Re Mi, Do Re Mi, Do
Do Re Mi.
I kiše brišu naše stope u pjesku,
pa mi se ponekad čini da se vrtim u mjestu.
I kiše brišu sve što nekad nam je bilo,
čini mi se tako daleko ko da se nije zbilo.
Al' zbunjuje me ako ne vidim trag,
Hoću li moću razlučiti ko mi je bio drag?
Puno toga je prošlo, puno toga puni me
Kad je dobro pohlepna sam
Hoću previše
Iskaz
Mnogo je prošlo, previše, al neka bude ko nekad,
Samo večeras Vasiona nek čeka
Ne puštaj mi ruku, vodi me na mesta koja znamo,
Želim videti lica svih koji vole nas tamo,
makar još jednom da ožive slike sreće
Imam snage da zaustavim i reku koja teče
ne plašim se onoga sto nosi druga strana
jer kad odemo odavde ostaće staklena sećanja.
Refren